Ovo mu je treči put.   A kako to več u nas biva,jednima je drago ča je doša,oviman drugiman nije,trečima je svejedno,četvrti pitadu kad če poč ča… Je li baš triba ovde doč ,zašto je baš triba ovde u nas doč,koliko če ostat,oče li nan ko zbog toga,oli neče, zamirit… Svašta se u pričaman more čut,a počmen li,morat ču onda puno oni bi.biiip-ov napisat,pa se bolje toga ne vatat,jerbo je…

Evo danas se satove maklo uru naprid,o tomen da če ovo bit zanji put,da če ostat na zimskomen oli litnjemu vrimenu,itd.itd.nečemo,više su dosadni sa otin,bit če ča bude,brzo če se dogovorit. Nego,kako su stari u našemu selu,kad su bili u polju,znali koja je ura? Lipo,gledali su u prirodnu uru,takozvane kline,koji su poredani na Kozjaku,a koji bi,u odnosu na položaj sunca,bacali određenu sjenu,prirodni sunčani sat i to ne bi baš puno…

Vratičemo se  tamo u daleku 1596 godinu kad je Uskočka vojska na Cvitnicu sa stanovniciman Kaštili i Sučurca osvojila Klis iz Turski ruuk,a na čelu in je bija Spliski plemič Dr. Ivan Alberti,general Juraj Lenkovič,Biskup iz Senja i naši Sučuraški glavari. Ali nažalost,nakon samo dva miseca izdajon Venecije Klis je ponovo dopa u ruke Turak,tako da su Sučuraški glavari od kazne smrti spašavali glave i morali su iz sela bižat…