Nakon ča su ove godine sve moguče nedače napale stabla o maslin,počevši od leda u treči misec pa onda nikoga rilaša ča ji je izbuža,gube,muje,suše,pa onda naza misec daan ona velika bura šta je ono bidno šta je priživilo otrunila… ča je u konačnici rezultiralo urodon koji je manji nigdi upalak,nigdi za trečinu,a nigdi nisu niti deka uspili ubrat,ali eto za ove sritnike šta jin je na stabliman ostalo za čako ubrat,bar je eto,lipo vrime učinilo,tako da je kod večine to ispa, lipi jedan izlet u prirodi,sa društvon.

I dok sad uljar jema na svakomen kantunu,tamo daleke 1687 bila je godina bogate berbe maslin,a Sučurani su jemali samo jedan,takozvani tijesak za prešanje ulja,pa su naumili nabavit još nikoliko nji,ali je nadglednik nadbiskupovoga imanja doša do zaključka da bi tako nešto naštetilo nadbiskupoviman prihodiman i uspija je Sučurane odgovorit od te namjere,uvjerivši ih da če se na nadbiskupovoj preši moč radit ulje dan i noč,pa je tako biskup zadrža svoj monopol i tu godinu dobro zaradija, jer se od jedanajst dijelov učinjenoga ulja jedan dijal triba dat biskupu.