Ovo kako je nikidan u Splitu kad je bija požar u jednoj zgradi Josip Mandarić sa četvrtoga kata spustija na krkače jednoga starijega čovika ča je dosad jema jednu šest moždani udari i jedini način da se šta pri evakuira bilo je to,nošenje na krkače i naravno,ljudi nakvi kakvi su,zlobni,ljubomorni…, kako to več u nas biva,pojedinci bi tili,omalovažit ovi događaj,ka ono,neš ti,ipak mu je to u opisu radnoga mista,itd.itd.,ali sriča da su takvi u manjini,a Josipu samo moremo čestitat na hrabrosti,jer nije ovo bila neka tamo vježba ili zajebancija,ovo je bila ozbiljna situacija,požar u zgradi je puno puti nepredvidiv i nema tu nikakvi kalkulacij,brzina odlučivanja,šta i kako, je ta koja je u ovakviman slučajevima ključni faktor.
Lako je stat sa strane i raspravljat,ja bi bija vako,a oni bi onako…ma je Josip spustija čovika noseči ga na leđiman sa četvrtoga kata i za to ga triba dobro nagradit,pa se nadan da če iduču godinu pošto je Josip stanovnik Sučurca na Dan Kaštili za ovi herojski čin dobit nagradu Grada,ka i nagradu Grada Splita u kojemu se sve odvijalo,a mirita i nagradu od Splisko dalmatinske Županije.