Pripadan generaciji koja se more pofalit kako je to bija lipi perijod kad smo uz zvukove,onda sa ploč i kazet i uživo na koncertima uživali u pojediniman izvođačiman i grupan koji su onda taman stasavali,a pojedini u kratko vrime postali slavni da se za koncerte tražila karta više i mislin da se takva vrimena više nečedu ponovit,jerbo ko če više dat Dina Dvornika,ko more zaminit Marijana Bana,ko če dat nakvi pisam ka šta ji je u kratko vrime Jura Stublič učinija,pa je onda i Prljavo Kazalište sa hitoviman krenija,a bome ni Parni Valjak nije zaostaja,a kad se pojavija Čiboni u malo vrimana je sve zaludija,a i Đulijano je svoj obol da…,a ka za kraj san ostavija Nenu Belana koji je sinoč na Prokurativaman sa Svojiman Fijumensiman obiližija dvadeset i pet godin svoga rada,a prisutne vratija u prošlost sa baladama na koje ni novije generacije nisu imune,jer je Neno ka kant autor ono ča se reče,“vrh“,a da je kojin slučajen živija diko vanka,onda bi,ako ne u samomen vrju,sigurno bija puno blizu oni bjelosvjeski zvučni imen.

Sinočnji koncerat najpri je počeja sa laganicaman i akustičnoj gitari uz pratnju gudačkoga orkestra,da bi drugi dijal koncerta,otu akustičnu gitaru prominija za onu električnu, nerazdvojnu Gretschicu crvene boje popularno nazvanu „Barbara“,a prisutne prisilija da se dignedu sa svoji misti i počmedu se gingat,jerbo je svoje balade sad malo prišalta u rokiju i nakon par pisam više niko nije sidija, uz plesanje se cilo vrime koncerta i pivalo i nise tribalo na mobitele tekstove gledat,jer ipak su to pisme koje su i koje če još puno,puno generacij sa gušton slušat i pivat.