Pisa san več o tomen kako ja i čer gremo na svaku utaknicu o Ajduka i jedva smo dočekali da napokon otvoridu stadijone za publiku,eto, nisu kad smo igrali protiv Dinama,a evo, zato danas gremo gledat kad igra sa Varaždinom.
I ka za dišpet jučera popodne se uvatila cipat kiša,a ja i čer gledamo,svako na svoju ponistru,muči ona,mučin ja,gledan ja nju,a gleda ona mene,manen glavon i pitan je ča čemo,a ona sliježe rameniman,očemo poč,a,pitan ja,a amo,govori ona,a dobro,obukli smo kabanice,postole ča ne propuštadu vodu i seli u fiču,a kad smo došli u Split,parilo je ka da odozgara maštiliman i to oniman sa tri uva izlijedu,ma nema veze,vazeja san ja i lunbrele,ajde koju češ,a ona da če crnu,ota je parila ka da ju je bura iskrenila naopako,a nakon toga jugo “izdricalo”,jemala je samo dvi zdrave žice,a ova moja je parila ka da je sekund prije munja u nju opizdila,ali nema veze,da me nebi koko vidija i tako čemo ji zaintnit,bitno je doč do stadijona i ostat suv,a kad smo došli tamo gledalo je u nas ka da smo redikuli,gledajte Vi gledajte,ma smo mi suvi,a zatvorili smo ji tek kad smo ušli, pa smo ji lipo ranili tamo u kraj,ako ji posli nađemo dobro,ako ne opet dobro .

Kako smo ušli na stadijon kiša, ne da nije smanjivala,več je u pojediniman momentiman bila tolika,da se jedva vidilo ča se na terenu događa,a Torcida kad je vidila kako se Ajdukovci po takvomen vrimenu mučidu,tamo nigdi u šezdesetoj minuti,kolegijalno se spustila na donji dijal tribini koji nije natkriven,i zajedno sa igračiman patila na kiši koja je bila sve jača i jača,da bi nakon završetka utakmice bija takvi povodaj da smo skoro i po ure nakon utakmice stali na stadijonu i navukli cerade na sebe jerbo je i kroza krov od stadijona kiša po tribinan padala,pa san reka maloj,e ovo je sad momenat za vidit di vazest prava mista,a da po njiman kiša ne pada,gleda ona mene,samo ča mi nije rekla da san lud,jerbo nima mista na tribinan koje je u tomen momentu bilo suvo.A ča san ja bidan krivo reka?

A kako je to bilo, morete pogledat na slikan: