Google
2,104

Text iz 2018 – A di je “nestala”naša Gospe na Hladi????

Datum:August 17, 2024 8:04 am
Comments
Komentiraj

Nije mi jasno kako niko nije javno reagira pa ču evo ja čako odo tomen napisat.P

Nije prvi put da se dogodilo kako je naša Gospe na Hladi,prije od Doca… izostavljena u nabrajanju Marijinih svetišta,pa se tako i nikidan dogodilo kad je u jedne novine na četiri strane objavilo Marijina svetišta sve od Paga do Kotora i Bosne(njih 22) di je našu Gospu jednostavno izostavilo,jerbo se uzela nika špranca i cilo vrime se ponavlja isto,a niko od oni ča su tribali,a po tomen pitanju su učeniji i potkovaniji od mene,nije reagira da se ota nepravda ispravi,pa ču ja evo ka lajk koji je ništo čuja, ništo pita,ništo pročita sad ovde napisat o važnosti naše Gospe na Hladi.

Gospe na Hladi,prije od Doca,sagrađena je 1393 godine,a za one „friške“ča neznadu otu priču,po predajama naši stari kad se crkva tribala počet radit bile su u igri dvi lokacije,ova sadašnja i ona doli na Braskomen docu,tako da bi donešeni materijal sa Braskoga doca osvanija gori u Gospe,a oni ugrađeni bija srušen,pa bi ga ljudi opet vratili doli na Braski dolac,a on bi sutradan opet bija gori u Gospe na Hladi,pa tako ko zna koliko puti,da bi se onda odlučilo gori napravit crkvu,jer da tako Gospe oče,a u to vrime su bile jake bratovštine i govorilo se kako su jedni tili da crkva bude gori,a drugi da bude doli,a koja je prava istina zašto je crkva napravljena gori neka ostane misterij,jer se po predajama  naši stari spominje čak i jedna pastirica kojoj se ukazala Gospe i odvela je do mista sadašnje crkve di je postavila četiri temeljna kamena,pa su Sučurani nakon toga sagradili crkvu ovde di je danas.

I sad da ja puno ne duljin,evo zašto je ova naša Gospe koju neko cilo vrime iz neznan kojega razloga  izostavlja,bitna-važna,dakle, status svetišta,naša Gospe na Hladi dobila je 1775 – nigdi piše 1779 godine papinom bulom koju samo papa more opozvat,znači Papa Pio VI je Sučuračkoj Gospi da povlasticu od potpunoga oprosta grijeha na sedan svetkovina,(ostali u okruženju to nemadu,ni Sinj,ni Stomorija,ni…)tako da je u to vrime naša Gospe jedina imala status svetišta i malo mi je čudno da u današnje vrime za pojedina okolna svetišta govoridu da su prasvetišta,jerbo ako čemo se itat sa otin,jedino se naše svetište Gospe na Hladi more zvat prasvetište.

Pošto je naša Gospe imala status svetišta,narod iz okolnih područji i sela su dolazili  k našoj Gospi,a zanimljiv je i podatak da je tamo 1888 godine kad je crkva Gospe na Hladi obnovljena,a tada i dobila sadašnji oblik u hodočašće  Gospi došlo okolo 10 000 svita iz svi okolni sela i iz Zagore i govori se da je bila takva fešta da se ispeklo oko sto janjci.

A sad čemo malo o čudima po kojiman je i nasta naziv čudotvorna Gospe na Hladi.

Pa je tako 1887 godine požar počeja gutat Sučuraški Gaj koji je onda bija gusta hrastova šuma,puvala je jaka bura i požar se strahovito brzo širija da je cilo misto bilo u opasnosti i velikomen dimu,a  ljudi koji su požar gasili bili nemočni ,pa je ondašnji pop zvonjavon pozva puk i svi su krenili put Gospe na Hladi,a kad se otkrila slika čudotvorne Gospe, najedan put je sta vitar i prestane požar,a selom se orilo,fala i slava našoj zaštitnici Gospi na Hladi.

Pa ima čudo kad su turske vojske došle opljačkat crkvu od Gospe,u ondašnje vrime Turci su branili da se na objekte mečedu vrata,a pošto su čuli da naša Gospe jema puno zlata i srebra,kad su je došli opljačkat umisto crkve im se ukaza jezero,a kad su se udaljili opet su ugledali crkvu,ali svaki put kad bi se približili ukazalo bi jin se jezero,tako da su odustali od pljačke.

Pa imamo po predajama priču o tomen kako je mjesnomen popu na vrata u noči klapa niko na vrata on je otvorija, a ovi mu je reka da dođe u Gospe reč misu,a kad je pop doša u Gospe crkva je bila puna svita kojega on nije poznava,a nakon mise,kad se pop okrenija,(jerbo se onda misa činila da je pop bija okrenut prema oltaru)u crikvi nije bilo nikoga,tako da se govori kako je to bila misa za pokojne duše.

Pa onda imamo čudo kad su Sučuračko polje napale nike ka gusjenice koje su sve prid sebon brstile,a puk Sučurački opet se molija svojoj čudotvornoj Gospi,tako da su jedan dan ote gusjenice u „kolonama“išle prema moru i utapale se.

Ova jedna žena se u nikoj rijeci utapala i molila se čudotvornoj Gospi na Hladi,da joj pomogne i najedan put se kraj nje stvorila velika grana za koju se žena uvatila i tako se spasila,pa je ka zahvalu Gospi dala učinit jedan zlatni broš u obliku grane koji se čuva sa ostalin Gospinin zlaton.

Inače puk Sučurački je našu Gospu prozva čudotvornon i zbog toga jer je stanovnike spašavala od krupe,a u sušna vrimena uslišavala molitve za kišu.

Tako da je jedan put,(tamo u doba Francuzi)bila tolika suša,skoro polak godine nije palo kiše,pa su se Sučurani odlučili okrenit svojoj Gospi čiju su sliku u procesiji nosili iz Gospe na Hladi prema selu,pa se govori kako su nan se Francuzi rugali,jerbo je nebo bilo ka cakal,a nakon molitvi najedan put se  naoblačilo i uvatila se padat kiša koja je skoro 24 ure lila,a francuzi koji su nan se rugali,su onda bosi gori prema Gospi zavitovno krenili.

Ima tu još puno toga,a koliko je naša Gospa čudotvorna govoridu i razni darovi koje ljudi i dan danas ostavljadu,pa se tako moredu vidit razni zavjetni darovi,poput srebrni pločic na kojiman se moredu vidit obrisi ruku,nogu,cile figure osoba…znatnoga nakita,medalj,rečini,kadini…ljudi su čak donosili i štake nakon ozdravljenja,pa onda slike brodov u oluji itd.

Tako se dogodilo da se jedan put nika Spličanka zavitovala Gospi i ka poklon joj ostavila rečine,a dokle je odila prema doma kroza glavu joj je prošla misal,da zašto Gospu triba darivat,za da bi uvečer kad je išla leč ote iste rečine našla ispod kušina.

Ča se tiče same Gospine slike,nije lako procijenit njenu starost jerbo je cila obložena sa srebron,ali se pretpostavlja da,je možda nastala u četrnajestomen stolječu.

I eto,ja jesan lajk,ali pri svega smatran da ka Sučuranin moran ništo napisat,pa da se oni koji tribadu trznedu da tamo neko, našu Gospu više ne marginalizira,več da je smistidu di pripada.

Znan da če sad bit i oni koji če reč da to nije bitno,mi znamo ča za nas Gospe na Hladi znači,a za druge nas nije briga,a dobro kad je to tako,a zašto onda u ovo zanje vrime puno nji svoja svetišta očedu prozvat prasvetištiman i svojski se trude uz pomoč svoji političari to svugdi naglašavat,a mi koji po sviman podaciman u odnosu na sva ova spomenuta svetišta u bližoj okolici, jedini jemamo prasvetište, Naša Gospe na Hladi se u gorispomenutomen članku pod naslovon“Marijina svetišta stolječiman privlače hodočasnike“, uopče ne spominje??

Komentiraj