Evo na opet ovega stupiča na Gojači koji se ne da baš tako lako, jema bit da je i njemu vruče pa mu je lakže doli ležat nego nauzgor stat. Asti vidi mene,još ču ga počet lirikon i epikon mazit. Srušilo ga je,eto ča se dogodilo,ali ovi put ga je srušilo zajedno sa katancen i puklo je oni “nos” ča je zavaren,a na kojemu katanac stoji. Isto ka da je…

Najpri je to jučera bilo ovako: Pa je onda posli izgledalo ka i zanji par miseci evo ovako: A glavni razlog šta je to kratko trajalo je ova vida sa kojon je to bilo zavidano. Zašto se nije stavija katanac ili brava ka šta je ima stupič do ovoga?

Gojača je bila jedna od zanji pješački oaza di si moga učinit đir ili dite pustit da se slobodno igra sve dokle se doli na početku nije makla ona skalina i sad nesmetano lipo prolazidu aute,a matere sa koliciman se mičedu u stranu,dica na rošulan od panike ne znaju di če,a oni u autan za ne učinit par koraki moraju baš tot proč i parkirat se nasrid Gojače. Ne znan…