I onda kad san doša doma onako između ruk nosin ono busena o trave i govorin joj daj učini malo mista na stolu da je meknen. Koga češ meknit?da koga, travu.Koju travu?sa Poljuda. I neka san bija okrenut leđiman osjetija san kako me lipo pogledala.Aj dobro je,mekniču je vamo na kamin.Da ča je ne meknen vanka? ma di ču je vanka ostavit, oče punit koji reful pa če je odnit ili če je pas raščepušat,a more je i koko nedaj Bože ukrest, gleda me nikako čudno i ginga glavon. A vidiš ti, ni mi bilo ni na kraj pameti da bi mi ovi busen trave moga stvorit problem,a di sa njin? U pitar? Meknit ga do ovega travnjaka ča mi je isprid kuče? ili na sredinu njega? Možda u onu starinsku kamenicu? Uzdignit koji plato pa je tot postavit? Neka zasad stoji u dnevni boravak na kamin dokle ne smislin di ču s njon,tot je najsigurija.

Za one ča neznadu Travnjak na Poljudu se počeja renovirat,ča oče reč da se sve diže i triba se postavit nova drenaža,a to sve bi tribalo bit gotovo za jednu misec ipo dan. I išli ja i mala danas vazest to trave i gledamo jednu stranu autu,naš svit, kako su napunili pun porta pak,a nima ga ko je proša da nije sa sebon u kesicu trave nosija.I eto, platija i ja pedeset kun,dobija račun,a i ono busena trave u ruke i to san ga triba držat nako,između ruk,da se ne raspadne. I bome, lipo piza,e sad san bija jidan na sebe di nisan bliže auton doša,jerbo su mi ruke otpale dokle san nosija. E,a sad di ču ja to meknit u fiču?a niman di nego na prvi sic. I tako mi sad gremo put grada sa busenon travee koja se ponosno vozi na prednjemu sicu i tražin di ču parkirat,a kad san naša misto i tija izač vidin malu kako priko ove kesice sa travon ništo meče. A ča to radiš?a evo pokrijen da koko ne vidi pa ne runba fiču.Asti,dobro si mi napomenila,samo bi mi još to tribalo. A zamisli u novine lipoga naslova? Runbalo mu fiču za da bi uzelo busen travee i onda san pošto u fiči jema svega i svačega nikako oto trave zamaskira.

Ovako sad izgleda stadijon na Poljudu:

I kad sve bude gotovo više nikad ne bi tribali gledat ništo ovako: