A to je bila utrka in memoriam Ivica Radeljić koja se trčala doli od rive,pa gori do svetoga Luke koju su istrčali seniori,a dužina staze je osan kilometri koju je oni ča je doša prvi istrča za trideset devet minuti i trideset i šest sekundi,a onu kraču stazu,do planinarskoga doma koja je predviđena za juniore,oni najbrži istrča je za dvadeset sedan minuti i pedeset i tri sekunde.

Gradovi i opčine sve to očedu držat nikako zakukuljeno,ča po onoj novoj popularnoj besidi oče reč nisu baš transparentni za animiranje građani po ovomen pitanju. Buđet, oli ti ga proračun nikoga grada oli opčine je dobrin dilon unaprid definiran,a oni dijal ča nije postoji mogučnost da ga mi građani sa svojiman prijedloziman o prioritetiman koji su nan u selo bitni za šta kvalitetnije življenje definiramo. To se zove praksa participativnoga…

Evo je večeras okolo devet manje kvarat kroza Starčevićevu ulicu prošla makinjeta ča po cesti crte čini. I sad,ako čemo poštivat pravilo pune crte na cesti koje se,ako je priđete,smatra prekršajen,neka mi objasni oni koji je ovo nacrta ili oni koji je onomen ča crta,reka da ovako nacrta,kako sad ljudi ča gredu iz pravca sela moredu autan doč do svoji kuč i garaž,kad jin je meklo punu crtu i po…

U svitu se održaje jema več trideset i šest godin,a Split je danas po prvi put bija jedan od stočetrdeset gradov u svitu koji se pridružija globalnoj akciji Think Pink, na kojoj je kroza Spliske ulice prošlo okolo pet iljad svita,od koji su niki trčali,a oni drugi ča ne moredu trčat,šetali za oboljele od raka dojke,a posli utrke su za one koji zbog ote bolesti više nisu sa nan u…

Jučera je ispravljena greška,pa tako komunalnu redaricu za Sučurac morete kontaktirat na emajliranoj adresi koja glasi: julija.alajbeg.bilic@kastela.hr Prova san nikako izvuč informaciju kako se dogodila ovakva greška i nikako doznat,ali, pošto u nas za sve zna bit “kriv konpjuter”(znate ono u banci u kojoj ustanovi…),onda da neka napišen kako je i za ovo bija “kriv konpjuter”. I na kraju pogleda san na službene stranice Grada,tamo di su adrese od svi…

Zaustavlja me jedan u selu i govori kako je nikidan komunalnoj redarici šta je za naše selo iša poslat emajliranu poruku sa slikon jednoga izgnjijaloga stupa koji se nalazi sa vanjske strane istočnoga zida od Jadranovoga igrališta,koji bi po njegovoj slobodnoj procjeni,onako cili u dnu izgnjijan moga pri malo večoj buri past,a pošto i onako nema nikakvu funkciju,stoji bez ičega na sebi,bilo bi ga dobro maknit. E i kad je…

I dok jedni kalkuliradu kako bi bilo dobro još par daan za odgodit berbu,drugi su več obrali,jer kako govoridu nima se ča više čekat,gradacija je dobra,a grožđe je nakvo kakvo je,uglavnon,u odnosu na lani,prinos je skoro pa duplo veči.

Pokazalo se upravo ono ča se znalo da če se dogodit,jer Balkanski mentalitet če bit puno,puuuuno teško iskorijenit. Ovo gori u Vrila na mistu di su bili kontejneri,koje je, kako su dobili kante,makli,opet sve u smeču. I to ne samo glomaznoga otpada ka ča su ga i do sad tote itali,več i ovoga svakodnevnoga-kučanskoga-komunalnoga,za kojega su dobili kante u koje ga tribadu itat,ali ne,ovo je ka ona priča o stazi…

Ove dane Sučurani me,zovedu na mobitel, na svakomen kantunu,a i nasrid ulice,ceste,rive,trgov,trgovačkiman centriman… zaustavljadu i pitadu šta je sa ton „Dujon“,koju smo odluku u MO donili,jesmo li tražili sastanak kod Gradonačelnika,doznali ko nan je to laga itd.itd.? E moji Sučurani,a ča Vi mislite da to tako na brzinu gre,pomalo,nije priša,Sučuračkomen Mjesnomen Odboru ka po običaju triba vrimena za sastat se,nevalja ništa naglo činit,rekli bi stari ljudi,ko priši vrat lomi,a pokazalo…