Jučera je Svetom misom,odrišenjen na  mistu srušene crkve,paljenjen šterik i polaganjen cviča obilježena 73. godišnjica bonbardiranja našega sela u kojemu je poginilo devedeset i sedan Sučurani.

A zašto? A zato jerbo je ono tamo na rivu di je “modna pista” maklo ni više ni manje nego pet šentadi i to je još doli u temelju i vide okinilo, tako da ka čovik onako, na prvu vidi,a ča če drugo nego pomislit ka da ji više neče ni vratit i počet beštimat,ali uvik imaš onu opciju “đoker zovi”,e a sa druge bande ovi objašnjaje kako nima mista…

Kad su pri dvadesetak daan govorili da če u vrime Adventa Spliski đardin sličit Zagrebačkomen zrinjevcu svi su mavali rukan,ka ono,govori ti govori,a sad,i malo i veliko,nezna se ko više,se vesel otome anbijentu.Je da nije ka na zrinjevcu,ma je baš lipo. Preporuka,svakako poč vidit,naročito uvečer.

  Kako i na koji način se riješit smeča koje je samo za nas smeče dok je za napredni dijal svita to odavna vrlo vridna sirovina. Bilo je to tamo u lito 2015.godine da su prof. Stanko Uršić i Slaven Dobrović (koji je nakon toga posli izbori posta ministar zaštite okoliša) Kaštelanskoj javnosti i vodečiman ljudiman našega grada na tematskoj sjednici govorili o problemima sa otpadon koji je za nas…

Postavljen je natpis “Uz heroje do groba”. Raspara se jer puše jako jugo.

Na staromen dilu groblja triba popravit punpu za vodu: I u selu se ljudi pitadu da zašto su se skinile one daske sa zidiča isprid popove kuče na kojiman se sidilo? E a ča ja znan. Znan samo da je ništo od nji bilo gnjilo,a sad da je baš sve tribalo skinit,mislin da nije,a oče li se vratit? a nego ča če, miljun godin se tote sidi i naravno da…

A baš jučera su to sve zalili betonon,a ono na dva mista ča je opasano daskan bi tribalo bit za meknit ona dva stabla ča su ji obečali,a odgovor na razna pitanja okolo toga da zašto se rupe nisu iskopale prije nego se nalija beton,neznan,ka i to di bi triba bit odvod od vode sa špine,isto  neznan,imaju tote gradele ispod kojega je odvodni kanal,pa biče to to?