Evo jema četrdesetidvi godine,od svoje osamnajeste,da jeman vozačku dozvolu i tek san nikidan,napokon dočeka da me zaustavi policija i da mi dreger-alkotester za puvat,jeeeeee,jupiiiiii,napokon… Bilo je ono,dobra večer,dobra večer,okolo osan ipo uvečer,zaustavilo me je di je ono ugibalište sa južne bande jugovinila,bilo je nji sedan osan,sa autan,motoron i pita mene mlada policajka dokumente,gleda ona je li sve u redu i pita me da jesan li voljan alkotestirat se,da jesan li,a…

  Ko je u auti čeka za izač iz Starčevićeve ulice za put Gospice,zna da je to bila prilično opasna misija,jerbo kako bi bila parkirana auta sa južne bande di je zemljani dijal,moralo se izač skoro pa na po ceste za vidit je li se more uključit u promet,a to je bilo prilično opasno,jerbo bi skoro pa polak aute več bilo na cesti za da bi uspija vidit je li…

A tako da napravimo sve šta je u našoj mogučnosti da jin sa kojon svojon radnjon nebi otežali život koji in je zbog bolesti i onako več prilično zakonpliciran. A da bi svatili kako ti ljudi žividu možda je najbolje da na desetak minuti zavežete oči i po kuči,koju znate ka svoj žep,provate kako funkcionirat,a neču sad govorit o tomen da provate na isti način to vanka isprid kuče učinit,jer…

Ovo je sad več šesnajesta godina da se subotu prije Sv.Luke u organizaciji atleskoga kluba Solin trče utrka in memoriam Ivica Radeljić,od Sučuračke rive do crkvice Sv.Luke u dužini od osan kilometri. Inače,ovi svi godin onemu prvomen ča dođe do Svetoga Luke ča je na nadmorskoj visini od 762 metra triba nigdi okolo četrdesetipet minuti,ča je jedan niku godinu reka,da su prije oni došli gori trčeči,nego on ča se okolo…

Ona meni sinoč okolo deset ipo da ča ovo vanka vonja,nigdi ništo gori,ama ča gori,vidi da pada kiša,a niti je grmilo,niti sivalo,ali po ure kasnije opet Ona, da pari ka da kankare niko užiže,a dobro,biče koko iskoristija kišu pa ispod lunbrele loži ote kankare,jerbo zna da neče nikoga po ovemu povodaju bit vanka i vidit ga ča radi… E,a kad je ujutro vidila portale,onda je bilo,a ča san ti ja…

U Zagrebu je sa otin krenilo jema i desetak godin,a ovde kod nas je počelo ima nikoliko godin kad zaladi,na štekate mečat one plamenove,a na ovo jedno misto u Splitu su pari mi se ka malo sa otin uranili? Ili možda nisu,jerbo iako je dnevna tenperatura okolo dvadeset i tri-četiri,jema oni ča su u maje na špaline,pa sve do oni u kaputiman i to sa šlapan na nogan…

Jučera je u Splitu bila humanitarna utrka pod nazivon Race for the Cure,na kojoj je sudjelovalo okolo pet iljad svita iz cile Hrvaske,a sa prikupljeniman sredstviman kupit če se aparat Scalp cooling koji košta okolo pedeset iljad euri,pomoču kojega se smanjije otpadanje kose uzrokovano kemo terapijom. Iako kod ovakvi humanitarni utrka nije uopče bitno ko je doša prvi,ipak triba naglasit kako je nakon osamnajst ipo minuti,prvi na cilj doša Mauro…

A ovako bi to tribalo izgledat:

Pitadu me da kako još ništa oba radoviman ča su sa južne bande Kozjaka zbog tunela počeli nisan napisa,a čeka san za vidit oče li se,kako če se,šta če se… oba tomen u selu govorit,a kako san vidija da je zainteresiranost iznenađujuče velika,evo… Ovo kako se, ča se tunela tiče,u subotu počelo kopat i sa južne bande Kozjaka,krenile su razne priče,a pošto je sve krenilo u subotu i radilo se,kako…