Sinoč je u kinu održan humanitarni koncert di su se u kutiju mogla ubacit novčana sredstva za Tonija Jankovića koji je zbog teške bolesti hitno operiran u Zagrebu,a ličenje mora nastavit u Švicarskoj,a ko more pomoč,neka uplati na račun Udruge Sv. Jeronim koja je u kontaktu sa obitelji. Žalosno je kako je u kinu sinoč bilo samo oko čedtresetak posjetitelji.

I da neka je popravidu ili ako je pod garancijon neka zaminedu za drugu. A jema samo par dan da su je mekli i samo prvu večer su lanpice kako triba gorile,pa onda iza toga polovica od nji više nije radila,za da bi večeras samo ovi elementi gorili,a niti jedna lanpica.

E,a lipo izgleda,još ji triba ispolirat,da se kamen ne bude šporkat,ali postavlja se pitanje nog od stoli koja su betonska,pa sad to malo čudno izgleda,a onda je niko reka da čedu sigurno noge obuč u kamene ploče,a ovi drugi da neče,a kako znaš,a lipo,da su mislili onda bi to napravili pri nego su stavili ove ploče,lakše je,a isto tako da su ji mislili meknit, onda nebi strišali kantune od nog,a…

Ama ne moreš virovat da di jedan put mekneš kontejner,to je misto di češ  cili život mečat smeče,neka kontejnera, oli kante tote više nima? To se baš događa u nas doli na rivi,di je zbog “događanji” pomaklo kontejnere dvadeset metri dalje nego ča su bili i opet se,umisto tamo,smeče meče vamo, na misto di su prije bili? A bit če zanimljivo to kad dođe vrime da budemo otpad tribat odvajat…

Jučera je Svetom misom,odrišenjen na  mistu srušene crkve,paljenjen šterik i polaganjen cviča obilježena 73. godišnjica bonbardiranja našega sela u kojemu je poginilo devedeset i sedan Sučurani.

A zašto? A zato jerbo je ono tamo na rivu di je “modna pista” maklo ni više ni manje nego pet šentadi i to je još doli u temelju i vide okinilo, tako da ka čovik onako, na prvu vidi,a ča če drugo nego pomislit ka da ji više neče ni vratit i počet beštimat,ali uvik imaš onu opciju “đoker zovi”,e a sa druge bande ovi objašnjaje kako nima mista…