Gledan ove nove mire ča ji je stožer donija i ne mogu ne razmišljat o razniman nelogičnostiman u ovoj situaciji. Kako u noviman mjeraman stoji u ugostiteljskiman objektiman između stolov mora bit razmak od tri metra,ča znači da se za svakoga gosta mora osigurat četiri kvadrata prostora,a za one koji če jemat više od pedeset gostiju,morat če jemat kovid redara? Ok,slažen se da triba sve napravit za suzbit ovo boleščine…

Pisa san več o tomen kako ja i čer gremo na svaku utaknicu o Ajduka i jedva smo dočekali da napokon otvoridu stadijone za publiku,eto, nisu kad smo igrali protiv Dinama,a evo, zato danas gremo gledat kad igra sa Varaždinom. I ka za dišpet jučera popodne se uvatila cipat kiša,a ja i čer gledamo,svako na svoju ponistru,muči ona,mučin ja,gledan ja nju,a gleda ona mene,manen glavon i pitan je ča čemo,a…

Ono kad slika govori iljadu riči:

Ovo kako se bliži 110 godin Ajduka i 70 Torcide, to svako malo osvane niki novi mural,ali to više nije ono,vazest važ piture i štrc-brc učinit par puti pinelon ili sprejen, pa šta ispadne,to su sad prava remek djela i to sa sitniman detaljiman,a svaki od nji šalje svoju poruku,ali šteta šta je puno nji na mistiman di baš nisu tako dobro vidljivi,ka ovi doli ča je uza cestu i…

Kako ko prođe kraj kipa o Grgura Ninskoga tako ga pomilki po palcu,jerbo po pričanjiman to nosi sriču,a koliko je ruk priko njega prošlo vidi se po tomen kako je cili izglancan,u ona zlatna vrimena o turizma tote se čeka u redu,a jema i oni ča palac prisvojidu,pa ga znadu i po polak minute glancat,pa zato nije ni čudo ča se na palcu od istrošenosti materijala,stvorila pukotina koju triba ča…

Ovo kako su ljudi bili zatvoreni u kučaman mogli smo vidit kako su ulicama zavladali majmuni, lavi, tigri,pri jednu petnajestak daan Dubrovčani su vidili ono šta još nikad nisu, radnike kako na Stradunu kosidu travu koja izlazi između fugi od kameni ploč,a naravno da se do sad to nije dogodilo,kad se ni pod od pustoga svita koji je tote prolazija,nije vidija,to je prvi grad u kojemu san vidija znakove za…

Jučerašnjin prosvjedom prijevoznika u Hrvatskoj nazvan,”Pet do dvanajst” putnički prijevoznici su tili upozorit nadležne jer je ljudiman ugrožena egzistencija,posla zbog Korone nima,granice su zatvorene,aranžmani otkazani,a obaveze pritiščedu,puno autobusi i konbiji je kupljeno na lizing,rate za otplatu stižedu,a autobusi,konbiji,minibusevi… mirujedu i ne stvaradu nikakvu dobit,več samo gubitke i nečedu moč izdržat,pa tražidu pomoč,a u pitanju je okolo četiri iljade obitelji. U Splitu je to bilo ovako:

Jutros malo iza devet uri Dina Levačić se skočivši na Sokolani u more zaputila put Spliske rive di je došla malo pri podne,ča oče reč da jon je tribalo manje od tri ure vrimena, ovo današnje plivanje bilo je humanitarnoga karaktera za Udrugu Perlice sa Hvara šta pomaže dici koja imadu poteškoče u razvoju.