Naravno,opet je bilo rasprav,kako se ni najstariji ne sičadu ovakve magle u nas,pa je bilo kako je slična bila prije dvadesetak,pa se moglo čut pri petnajestak ili…,godin,ali ne triba ič puno daleko,ovakva,ako ne i jača od ove magla je ovde u nas bila u veljači 2021.godine,a naravno da mi nečete virovat,pa evo lipo odonda text sa slikaman: Naslov A evo kako je to jučera ujutro izgledalo kad smo bili pokriveni…

Ne pristajedu sa pecetan kad mi prođedu kraj kuče i vididu da san na poštanskomen sandučiču napisa ONLY PAVELIN,a da koji mi je to,niki rođak iz Jamerik,a nije to smo nabavili kučnoga ljubimca,pitona od jednu desetak metri,pa kako jema puno “prijatelji-svojtu”od oni ča ji je zadavija, proguca…,mirita da mu se stavi ime,a mene ste našli zajebavat,a eto,jema dvajstipet daan,da san oto natpisa meka na ono sandučiča od pošte,jerbo to nije…

Zanimljiv je podatak koliko se baci plastike od izgoreni lanpijuni  u Hrvaskoj u ove dane okolo Svi Sveti i Mrtvoga dana,došli su do cifre od dvadeset iljad toon,alo,dvadeset iljad toon. A kako je došlo do toga da se ovde u nas užižedu oti lanpijuni,a lipo,ka i sve ostalo ča je došlo. Pa ji jema oni veliki,oni mali,pa u sviman koluran,prodavali su se najpri pojedinačno,a pa su se onda sitili i…

Na Mrtvi ili Dušni dan sječamo se svoji dragi pokojnika i izraz je krščanske nade i vjere u zagrobni život. Krščani su ovi blagdan počeli štovat od 1311 godine kad ga je Vatikan i službeno potvrdija.

Svi sveti se u narodu povezuju sa odlasciman na groblja postavljanjen cviča i paljenjen sviča na grobovima najmilijih koji više nisu sa nama. Sve je počelo sa papon Grguron III koji je datum prvi studenoga izabra za posvetu jedne kapelice u katedrali Sv.Petra relikvijama apostola i svi sveti mučenika savršeni pravednika koji na svakome kantunu svita počivaju u miru.Ovde u Dalmaciji na današnji dan,a to pantin još od kako san…

A ča moreš pametno još napisat o oniman događajiman ča se periodično ponavljadu svake godine? Ništa.. Je nan ova zapadnjačka “kultura” od kraja osandeseti na ovamo prosvitljenje učinila. Ma zamisli ti blagodati,do onda smo samo sa onoliko pinez koliko smo u žepu jemali, mogli raspolagat,a onda smo se najedan put priporodili i uz pomoč ono bokun plastične kartice moga koliko si ko tija bez pinez kupovat,tribalo je dosta vrimena dokle…

U ovu nedilju u Đakovačkoj katedrali Svetoga Petra Đakovačko-Osječki nadbiskup Đuro Hranić predvodija je euharistijsko slavlje tokon kojega je zaredija trojicu đakona. Zanimljivo je kako je prvi put da su zaređena dvojica đakona sa Afričkoga kontinenta,a njiovi najbliži koji nisu mogli prisustvovat ovome slavlju su ipak u realnomen vrimenu,pomoču suvremene tehnologije,slikom i tonom mogli pratit svečani čin ređenja.

Jema več duuuugoo vrimena kako je pukla mriža na onu zapadnu “ponistru” na staremu kanpanelu,a evo za one ča su dosad govorili kako se meni pričinja, slika,na kojoj je uz pomoč juga to lipo vidljivo:  

A jema koji dan da ga je posadilo i sad je nestalo,jema bit da bi to tribalo bit ovo stabalce ča je zamisto livo,sad na desnoj bandi,sinja san sa crvenon točkon. Čudidu se po selu kako jema par daan da ga je posadilo iako se znalo da čedu se ovde izvodit radovi,zbog koji je sad oto stabalce,sa otega mista na kojega je posadilo,maknuto. Odlična koordinacija. Stabalce je bilo ovde: A…