Od kako je Ministar Crnoja reka da triba izač sa liston-registron od izdajnikov nima ko o tomen ne govori i dogodilo se ono šta niko nije očekiva, ljudi su se počeli sami javljat i puvat se,“ja san izdajnik“ a niko ne more objasnit zašto,biče da ga koko sa tega spiska ne izostavi,a nebi bilo u redu da se sad ako se bude krenit sa otin spiskon, ništo krivo napiše ili nedaj Bože, koji izdajnik izostavi.
A sve to je počelo od kako je „Kolektiv SKORZ“ meknija na internet stranicu mogučnost da ljudi prijavidu „dušmanina“ ,pa se tako tamo more pročitat da ovi sam sebe smatra izdajnikon jerbo je livoruk,ovi drugi jer je kupija makinju od Gorenja, ili, nisan bija 91.,jer san se rodija 92. ili ovi izdajnik ča je napisa, da nikad nije bija u nijednomen od registri pa se javlja u ovi,a vidiš ti,moga bi se i ja tote upisat,jerbo, sičan se kad mi je jedan kad smo se u ona zlatna vrimena na sucurac.info karali napisa da san „neprijatelj“ jerbo vozin Fiču,a siguran san da u selo jema i oni ča bi mi uza Fiču još puno toga nadopunili,a zna se kako su „oni“ “vertikale” sela i ča ti „oni“ rečedu da si, to si,ča oče reč,oni su ti če se moredu „mašit sa stinon“.

Zanimljivi su oti pojedinci ča volidu etiketirat ljude,a kad se malo gre vidit ča se o njima jema za reč,ne triba puno vrimena za izgubit,jerbo je dovoljno malo vrja sa nokton zagrebat i sve ti je odma jasno. Ča je reka jedan: „Kako ti lajoni ne moreš uspit reč ono ča je sljeduje,jerbo koliko jon je jezik na balaturi niko od nje ne more doč do riči i nametne ti priču koja njoj odgovara tako da se slučajno o onemu ča joj ne odgovara nebi govorilo.”

Pa onda npr. ono kad se minjadu popi i pojedinci (oni ča se “moredu itnit stinon”) iskoristidu momenat za prižentat se i mudro ga svitovat koje u selu kakvi,tako da prođe vrimena dokle čovik ne vidi da je situacija puno drugačija od prikazane…

E i onda se postavlja pitanje ko bi ote spiskove činija? Ovisi ko je na vlasti pa če činit svaki svoga?
Ili bi npr. u naše selo postoja koji ured di bi se moglo doč i reč ja mislin za toga i toga da je zbog toga i toga izdajnik,a onda bi se sa otiman prikupljenin podaciman išlo dalje, do institucij koji moradu provjeravat jeli bi se oti pojedinac zbog otega ča je ovi nadrobija o njemu moga uvalit u izdajnički spisak,pa bi se od možebitnoga izdajnika zatražili potribni dokumenti koji bi ga od izdajništva oslobodili,a ako nima nikakvi dokumenat ča bi ga oslobodili optužbe išlo dalje na dokaživanje,na kojima bi radile na stotine i stotine ljudi,a i ko bi to radija? bi li se osnovalo koje novo ministarstvo koje bi, uvjeren san, bilo najzaposlenije ministarstvo jer bi imali danonočnoga posla u sljedeči nikoliko desetak godin.