Jučer popodne na Gospici se dogodila saobračajna nesriča u kojoj su sudjelovali Renol Klio i Audi.
Sad bi ja vama moga ovde napisat šta je čulareklakazala objašnjavala kako je to bilo,ali ko zna od koga je on to čuja i na koji mu je način prineseno i jeli usput čako odo toga nadoda ili ispustija,najbolje je da pustimo policiju da odradi svoj posal tako da bi uviđaj moga razjasnit točne okolnosti koje su uzročile ovu nesriču.Inače,kad se dogodi koja nesriča onda okupljeni provajedu doč do nikoga logičnoga zaključka,kako se to moglo dogodit,jerbo puno puti vidiš aute nikako čudno razmištene tako da ti nije jasno kako su došli tote,a i ovo šta se dogodilo na semaforu dodatno zna zakonplicirat stvar.

A šta reč? ništa,ko je ko za volanon zna da u prometu igradu desetinke sekundi oče li se štako ovako ili onako dogodit i nikad neču zaboravit kad san tek seja za volan kad mi je otac reka,da je auta ka oružje s kojon moreš ubit čovika i onda je nastavija, da ka vozač moraš pazit i na onega isprid sebe i na onega izad sebe i na onega ča se misli uključit u promet,na pješaka ča je na kornižu za kojega nikad neznaš kad če na cestu banit i na onega ča je na bicikli,na motoristu,a o pješačkomen prilazu da i ne govorin. I kad san to sve čuja bija san cili u straju,kako ču ja to sve uspit napravit,a lipo, cilo vrime tribaš bit atento,a pogotovo kad si na putu i kad ti koncetracija popusti ili kad te svlada umor, počmedu ti kapci padat,vidiš nike zvizdice, odma isti sekund daj žmigavac,diko se uz cestu parkiraj i lipo se rasfriškaj,ako triba i odspavaj,pa onda kreni dalje. Najgore je samoga sebe uvjerit,mogu ja to ili još je samo malo do kuče i eto pizdarije.

Jedan put kad smo se ja i ona moja dokle smo bili momak i cura vračali iz Trsta meni je doli kraj Marine bilo tako ajme da su mi kapci počeli sami padat i ni umivanje mi nije pomoglo,a ona če, ajde,neš ti,još je samo po ure do doma,a jok, spustija san sic, istoga momenta zaspa i nakon niki pedeset minuti se probudija upalija autu i onda prema doma krenija.