Jučera je Svetom misom,odrišenjen na  mistu srušene crkve,paljenjen šterik i polaganjen cviča obilježena 73. godišnjica bonbardiranja našega sela u kojemu je poginilo devedeset i sedan Sučurani.

A zašto? A zato jerbo je ono tamo na rivu di je “modna pista” maklo ni više ni manje nego pet šentadi i to je još doli u temelju i vide okinilo, tako da ka čovik onako, na prvu vidi,a ča če drugo nego pomislit ka da ji više neče ni vratit i počet beštimat,ali uvik imaš onu opciju “đoker zovi”,e a sa druge bande ovi objašnjaje kako nima mista…

Postavljen je natpis “Uz heroje do groba”. Raspara se jer puše jako jugo.

Na staromen dilu groblja triba popravit punpu za vodu: I u selu se ljudi pitadu da zašto su se skinile one daske sa zidiča isprid popove kuče na kojiman se sidilo? E a ča ja znan. Znan samo da je ništo od nji bilo gnjilo,a sad da je baš sve tribalo skinit,mislin da nije,a oče li se vratit? a nego ča če, miljun godin se tote sidi i naravno da…

A baš jučera su to sve zalili betonon,a ono na dva mista ča je opasano daskan bi tribalo bit za meknit ona dva stabla ča su ji obečali,a odgovor na razna pitanja okolo toga da zašto se rupe nisu iskopale prije nego se nalija beton,neznan,ka i to di bi triba bit odvod od vode sa špine,isto  neznan,imaju tote gradele ispod kojega je odvodni kanal,pa biče to to?

I dok je prošli godin to u drugiman mistiman i gradoviman u blizini,a i u daljini sve svitlilo  u nas je sve bilo stavljano i paljeno zanji čas,tako da kad san večeras vidija da svitli Božičnonovogodišnja luminacija nisan moga virovat,štipan se,gledan datum, dvajstidva jedanajestoga je,mislija san da sanjan,pa govorin sam sebi,aj slikaj,ako ostane na aparatu onda je to to,ne more i aparat sanjavat. I eto,na slikan je ostalo ovo: I…

Večeras u Sučurcu: