Asti,ka da je jučera sve to počelo,a evo ove godine se dogodila šesnajesta po redu utrka kariči u našemu selu. Ovi fenomen bi tribalo proučavat,da se ovoliko svita od oni najmanji,pa do oni najstariji skupi za gledat one ča se vozikadu na komad daske na koju su mekli nika željezna kola koja stvaradu nemoguču buku i to sve bude gotovo u sedan minuti,dokle prvi od natjecatelji prođe kroz cilj. I…

Cilo vrime mi je ona moja govorila da smo mogli poč na Bebekov koncerat,a ja san se nečka,oču-neču,a ča ja znan,iša bi,pa onda nebi iša,kad jedan dan zvoni njoj mobitel,zovedu prijatelji iz Slovenije,vidin ja klima ona glavon,čujen je kako govori,aha,dobro,di,kad,u koju uru… E i kad je poklopila slušalicu,govori ona meni,e sad nima očeš-nečeš,zvala je Nataša,dolazidu u subotu na koncerat i to ti je to,astiii,sad moran poč trčat karte vazest,a ne…

Več je to ušlo u tradiciju da Ivan na Badnjak učini bakalar i počasti Sučurane,a i ove,ka i prošli godin,moglo se guštat u onemu na brujet i na bilo učinjenomen,a da je oti bakalar bija dobro učinjen,znak je da su teče vrlo brzo ostale prazne,pa se na kraju i dno sa teče strugalo.A uz bakalar je tote bilo i fritul,a sve to se moglo zalit sa lipin Matelinin vinon.

Ajde pak,govori mi,nemoj da te pošaljen,evo ja čistin šahte kad opčina oto nije napravila. Nakon ča se je more počelo povlačit na Podvorju se i dalje zadržavalo,a Mislavu se odma upalila lanpica zašto,pa je vazeja mašklin podiga gradele od šahte,kad ono sifon pun materijala,podiga ga je vanka,a šahta je učinila surlp i sve more povukla unutra. E i sad mi ča smo tote bili,nismo mogli ne razmišljat o tomen,a kako…

Zanji put je bilo to sredinon jedanajestoga miseca kad je isto tako ljudiman u kuče more ulazilo,asti,a jesan li ja smija ovako to napisat,jerbo je gradonačelnik reka da če me za sljedeču napisanu laž tužit,a kad smo mi iz MO zanji put kod njega tamo 25.11. bili onda san na temu od poplavljivanja reka da kako ljudiman nisu navrime vriče sa savuron došle,a da jesu,možda bi tragedija bila puno manja,pa…

I kad je najteže ljudi udredu brigu na veselje:

Utorak uvečer je,spremija san kokice,pičence,sve san smistija na dohvat ( e nisan vrčinu) i nestrpljivo čeka kad če počet sučeljavanje jedanaestoro presjednički kandidati,je mi ka nije drago da če ji bit svi jedanajst,bilo bi ka bolje da ji je samo nji par,izgledalo bi to onda nikako žustrije,napetije,žešče,bilo bi karanja…,ali opet sa druge bande dobro je da svi jemadu isti tretman,jer jema oni ča nimadu puno pinez pa se nisu uspili…

I druga palma isprid zgrade na Gospici je stradala od one zločeste palmine pipe,pa su tako nikidan došli iz Parkov i nasadi otpilali je i odnili ča,a ja san taman trevija kako je Vili sanira prostor di je pala,pa je podiza travu i nasipa ispod zemlju da poravna udubine. E Vili,eto opet posla,a,opet repriza od prošlega puta,cipanje i komadanje ostatka debla ča je osta u zemlji,a nije,smije se i govori…