Parkirali su lipo konbi na Rivu,naravno,tamo di je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje i išli učinit đir za vidit di su došli,a taman kad su se vračali,prometni redar je ispisiva kaznu za pogrešno parkiranje,a oni su trčeči došli do konbija nebi li se moglo čako učinit,ali kazna je več bila napisana i uplatnica je uručena vlasniku od aute. A bilo je ono,kako nisu vidili znak i pokazivanja rukon da je tamo,a…

Uz ona dva kandelabra koja su napokon prosvitlila,prominili su još desetak žarulj ča je izgorilo. I sad to izgleda evo ovako: A bilo je ovako:

Gledan ove nove mire ča ji je stožer donija i ne mogu ne razmišljat o razniman nelogičnostiman u ovoj situaciji. Kako u noviman mjeraman stoji u ugostiteljskiman objektiman između stolov mora bit razmak od tri metra,ča znači da se za svakoga gosta mora osigurat četiri kvadrata prostora,a za one koji če jemat više od pedeset gostiju,morat če jemat kovid redara? Ok,slažen se da triba sve napravit za suzbit ovo boleščine…

Ovo doli ča čete vidit na slikan su dugogodišnji problemi koji se uopče ne rješajedu,tako da pješaci ne tako malo puti, hodajuči određeniman lokacijaman sjevernin kornižon,nakon prođene aute kroz lokve sa vodon,budedu mokri ka da ji je iz maštila prolilo. Zanimljivo je da se ovo događa iako je cesta doživila rekonstrukciju,a znamo da se i na pojedina mista nakon rekonstrukcije ceste između stare apoteke i anbulante događa isti problem kojega…

U ulici Čeline,to je ona ulica šta gre od ranpe ispod vatrogasnoga doma,pa do ranpe ispod Jadranovoga igrališta,je posli svake kiše, na ovomen mistu ča čete ga vidit na slikan,ulica pod vodon i nema šanse da je ikako morete na noge proč. A niko več dugi niz godin, ništa ne poduzimlje?

Ujutro bude friško pa se ljudi toplije obučedu,a kad izađe sunce,e onda se oznojiš,pa budeš cili mokar i nima druge nego u kratke rukave se obuč,a čin sunce zađe opet moraš dugi rukav na se meknit. Ovo su ona luda doba u godini kad na ulican moreš vidit ljude od oni u japankan,do oni u zimske čizme,od oni ča na se jemadu kratke gače i majicu,pa do oni šta su…

Odma na početku moran naglasit da je bilo nji par i samo govorilo,a ja san bidan gleda sluša i muča. Da jeli oto radidu u sklopu projekta o kojemu se na veliko po selu priča i jesu li ovo isto investicije iz evropske unije o kojiman se isto toliko priča, da kako o tomen još ništa nisan napisa i da zašto su sad ovde pineze usuli, ove stine u more…

I to još tamo okolo sredine osmoga miseca,je li se zaškuri nebo,padne čako kiše odma počnedu govorit,na društvene mriže pisat, kako je ovu godinu ča se kupanja tiče,gotovo. E,a kad greš malo dublje zagratat,za poč vidit ko to govori-piše,dođeš do otkriča kako su to oni ča, ne da se nisu cilo lito okupali,nego ni gnjate u more nisu stopili,a te kako jin je potribno. E,sad kad pogledaš ote,pa sa druge…