Jema več niko vrime,a i jutros je isto tako policija zaustavljala ljude koji su prilazili cestu tamo kraj bivšega stajališta od “Duje”.Ovome jutros ča san s njin razgovara samo je uzelo podatke i pošto mu je prvi put proša je sa opomenon,a ponovni isti prekršaj povlači za sebon i kaznu. Pošto su tote stacionirana dva dučana sa meson,pekara i velika samoposluga cilo vrime na tomen potezu priko ceste prolazi puuuno…

A je li bi,kad bi ja zamisto u koje zimovalište iša npr.na Bora Boru to momen ditetu isto važilo ka opravdanje? Ali ajmo ča po redu. Ka ča znamo jedina je naša,Spliskodalmatinska županija počela sa nastavon,rezultat je to ča su naši učenici ovo lito sedan daan duže ostali doma,pa sad moradu nadnoknađivat. E sad, je li ovo lito baš tribalo,oli nije, produžavat praznike,kad kroza deveti misec znadu učinit puno lipe…

Tkalčićeva je bila tematski uređena,moglo se vidit kako su obrti i dučani nekad izgledali: Zanimljivo je da jin je bicikla glavni ukrasni objekt: A mene su se najviše dojmile instalacije koje su se sastojale od igre karte, plastike i svitla,a bile su smištene u Gričkomen tunelu:

Ka da mi u selu nimamo dicu,nama ne triba. Čak nan je i one saonice od lani doli odnilo. A jeli,a zanimljivo je da svi od oti ča su mi govorili jemadu otvorene profile na razniman društveniman mrižan,pa san ji pita,a ča oni ne mečedu po svojiman zidoviman o tomen,a ovi mi se jedan požalija da je on o tomen bija pisa,pa da ga je poklopilo,da je Lušič centar grada…

A lipo,po cilomen gradu je bilo šušura,ispod ure su se več tradicionalno skupili glasovi iz različiti klap i bacili pismu,dičinja Nova godina ča bude u podne,odigravala se u Đardinu,po kaletan je bilo veselo uz muziku u živo,a armonika,kontrabas,truba i gitare su bile glavni istrumenti koji su garantirali dobar provod,a u popodnevnin uran sad več tradicionalno na Šilveštrovo na spliskoj Pjaci bude totalna ludnica,toliko bude svita da se za doč na…

Ovo doli na slikan je tondin: Asti, ima bit da ja jeman lipi godin jerbo kad se sitin u ove dane okolo Nove Godine na što smo mi sve pucali,a ča sve od arsenala danas u dučane moremo vazest… Tamo nigdi kad san se ja uvatija otega „posla“ onda mi je prvo pucače sredstvo bija tondin. A tondin se sastoja od bokun željezne ručke na vrju sa isto tako komadon…

I još usput čisti ono ča su nesavjesni uspili u more uvalit.

Evo se je jučera dogodila i jubilarna,petnajesta po redu utrka kariči u našemu selu. Ovi fenomen bi tribalo proučavat,da se ovoliko svita od oni najmanji,pa do oni najstariji skupi za gledat one ča se vozikadu na komad daske na koju su mekli nika željezna kola koja stvaradu nemoguču buku i to sve bude gotovo u sedan minuti,dokle prvi od natjecatelji prođe kroz cilj. I ča je još zanimljivije,samo desetak minuti…