Sinoč su u kinu glazbari iz Lušičkoga Birnja sa veličanstvenin koncerton proslavili svoji sto i dvadeset godin postojanja.
Svako oni ko je bija u bilo kakvomen društvu zna do kakvi sve trzavic more doč i zamislite samo, u ovi sto i dvadeset godin Birnja koliko ji je bilo i sve su to pribrodili,kroza tri stolječa su prošli i nisu posustajali,a da su šta se tiče čitanja noti i pritiskanja tamo niki tipki na istrumentiman pravi meštri,pokazali su to sinoč posjetiteljiman koji su bili oduševljeni i izvedbe nagrađivali gromoglasnin dugin pljeskanjen. (ovo gori o tipkaman san napisa jerbo san se sitija kad je jedan dok je naša glazba svirala reka neš ti mudrolije pritiskat tipke i puvat).

A je,sve je neš ti,ma iza onoga sinoč ča se je čulo stoji mukotrpan rad,bezbrojna ponavljanja jednoga te istoga segmenta dokle ga se ne dovede do savršenstva,jer ako jedan falije ode cili trud,pa onda opet,ajde sve ispočetka.
To šta neko misli neš ti,a je,neš ti,ma iza sinočnje ugodne glazbene večeri stojidu miseci vježbanja i odricanja,a da ne govorin o solistiman koji su od svoji instrumenat izvukli oni maksimum,a iznenadilo me da i ona najobičnija melodika može zvučat onako spektakularno,a na njoj je solira ni više ni manje nego njiov dugogodišnji dirigent Jurica Karuza koji je sve pivače,duhače,udaraljkaše,klavijaturiste,gitariste… mora dovest u red da bi prisutni u dvorani mogli onako lipo guštat.I nisu mi jasni oni zlobnici ča san moga pročitat u nikiman komentariman di se prigovara da kako su za ovi koncerat doveli neka profesionalna pojačanja?Pa to je tako normalno,jerbo od svi oni pedesetak glazbari par nji ide u muzičku školu,par ji je na muzičkoj akademiji ima ji i profesori o glazbenoga,a oni drugi su amateri,tako da morate imat pojačanja iz vanka jerbo za neke dionice svakako triba imat profesionalca koji če to bez ikakvoga problema “izvuč”.

Ali na to ne triba uopče obračat pažnju,to su oni ča bi sigurno tili omalovažit ovo društvo koje je svoju kvalitetu pokazalo na raznin međunarodnin i takmičenjiman u našoj zemlji di su nagrađivani sa prvin miston. I na kraju,na sinočnjoj proslavi sto i dvadesete godišnjice članovi HGD Biranj svečano su se sa prigodnin pokloniman oprostili od svoga dugogodišnjega člana Ive Relje koji je u Birnju odradija puni šezdeset godin,a kojemu je ovo sinoč ujedno bija i oproštajni koncert. Bija je to vrlo emotivan momenat da je i publika u dvorani zajedno sa Ivom proplakala i njegovu dugogodišnju vjernost u Birnju nagradila dugotrajnin aplauzon.