U četvrtak su u Gospojskoj štradi bile sedme po redu, Glende i batude u organizaciji Gradske knjižnice Kaštila. Neču ništa pisat oba otomen,jerbo od oni dvadesetak ča su bili okolo mene svi su imali ništo za nadodat,oli oduzest,pa san doša do zaključka da bi ja sad ovde kad bi bilo ča napisa, ispa subjektivan.  

Sve šta tribate znat je na jednomen mistu:

Ako ste se išli okupat npr.na Bačvice i dosadno Van je,lipo dođete do ove škatule (vidi slike),otvorite je,uzmite koju knjigu i tako razbijte vrime,naravno,prije nego šta idete ča nemojte je zaboravit vratit.

Nikidan na Veliku Gospu spomenen ja okupljenman (nji četvero) kako odavna za Velu Gospu nisan vidija da je Gospina slika okičena sa zlaton. A svi ka u jedan koje zlato, da opet zlato,da biče san ja mislija na okvir o slike,ali da on nije od zlata,kad san ja vidija oto zlato,da biče san sanja??A vidija san ga onda kad ste vi bili tamo “sa druge bande”pa i nemorete onda za…

😀

Nakon ča je to učinija Split, lani u jedanajesti misec je i u nas na oni doli znak za parkiralište od invalidi ispod crikve, meklo sliku osobe u invalidskiman koliciman,nebi li kad tote gredu parkirat,proradila savjest oniman ča su na ovakvi ili onakvi način došli do otakve dozvole,vidili za koga su ota mista stvarno predviđena i odustali o svoje nakane da im ga zauzmedu. E onda je u drugi misec…

Danas me jedan okolo podne zva da jesan li u selu,a jesan,oli opet diko govna izlazidu,a je, govori mi ovi,da oču li doč,a da oču li,eto me za pet minuti. I eto ti ja doli,a to Van je jednu dvadesetak metri od banane prema Mulu,iz jedne salonitne cijevi malo večega volumena izlazilo je ništo kafeno,a smrdilo je za popizdit,a još najzanimljivije od svega je ča tote nikako ne bi smila…