A nema veze kako.Uz ginganje glavon govoridu na Rivi. Ove dane se doli na Rivu, tamo di je lani primiščalo spomenik napokon posijala trava,ma se postavlja pitanje zašto sad krajen desetoga miseca,a ne tamo u proliče,a stala bi priča koju su turnili,da se radi u jesen jer da onda bude manje one divlje trave,da lani okolo dvadeset i petoga devetoga kad se sa radoviman završilo nisan pita,a zašto sad ovde…

Da ča smo se uvatili toga kad ne želimo radit? E i sad je po tomen u istu vriču uvalilo i nas i nji. A evo san po neznan ni ja koji put opet prema članoviman MO-a posla emajliranu poruku da se pojedinačno izjasnidu i napokon nakon šezdeset dan od zanjega puta koji je bija 23.08., sazovemo sjednicu MO-a.jer građani našega sela jemaju puno problemi,a nimadu se kome obratit za…

Vidija san da pasi nosidu novine,pa i papuče,ali da u zubiman nosidu šteku duvana,e to san nikidan prvi put vidija.

Veselo na svakomen kantunu.

Obratija mi se u selo jedan naš miščanin koji me svako malo zna obasut sa lipiman podaciman iz naše bogate stare baštine,želeči da ja, kako me nazva,ka novovikni kroničar našega „Malega Mista“ zabiližin koju crticu. Ovi put mi je da izvatke iz JADRANSKOGA DNEVNIKA od 1934.godine-preteča današnje Slobodne Dalmacije,di odma na naslovnici moreš vidit zanimljive naslove,ka npr.da vlast triba pomoč siromašnoj Dalmaciji,Ingleži činidu problem Evropi u Jamerikan štrajkovi itd. /sve…

  Šta se triba koja tragedija dogodit pa da reagirate… Svakodnevna su pitanja na ovu temu kad kroza selo prođen,a ja mogu samo odgovorit da smo mi iz Mjesnoga Odbora jednoglasni u odluci da se tomen triba stat na kraj i to lani od desetoga miseca od kako smo se oformili,ali od gradski struktura po tomen pitanju nima nikakvoga pomaka,ka da niko “nevidljivi” cilo vrime koči da bi se oti…

A to je bila utrka in memoriam Ivica Radeljić koja se trčala doli od rive,pa gori do svetoga Luke koju su istrčali seniori,a dužina staze je osan kilometri koju je oni ča je doša prvi istrča za trideset devet minuti i trideset i šest sekundi,a onu kraču stazu,do planinarskoga doma koja je predviđena za juniore,oni najbrži istrča je za dvadeset sedan minuti i pedeset i tri sekunde.

Gradovi i opčine sve to očedu držat nikako zakukuljeno,ča po onoj novoj popularnoj besidi oče reč nisu baš transparentni za animiranje građani po ovomen pitanju. Buđet, oli ti ga proračun nikoga grada oli opčine je dobrin dilon unaprid definiran,a oni dijal ča nije postoji mogučnost da ga mi građani sa svojiman prijedloziman o prioritetiman koji su nan u selo bitni za šta kvalitetnije življenje definiramo. To se zove praksa participativnoga…